Kim se gaji radi plodova i etarskog ulja. U plodovima se nalazi 4-6% etarskog ulja. Plodovi kima upotrebljavaju se u pekarstvu i poslastičarstvu a etarsko ulje u medicini , kozmetici. Glavni sastojak etarskog ulja je karvon. Sadržaj karvona u etarskom ulju kreće se od 53-65%. Pored etarskog ulja plodovi kima sadrže i masno ulje koje se upotrebljava u industriji sapuna.

U našoj zemlji kim se malo gaji. Dvogodišnja je biljka.Uspeva u vrlo različitim uslovima.Godi mu veća vlažnost vazduha dok mu suvi i hladni vetrovi nanose znatne štete. Za gajenje kima najbolje odgovaraju rastresita, duboka, umereno vlažna i plodna zemljišta.

Najbolji predusevi kimu su đubrene okopavine i nije poželjno da se kim gaji duže vreme uzastopno na istom zemljištu.

Obrada zemljišta izvodi se obavezno u jesen, što ranije i što dublje. Đubrenje se obavlja mineralnim đubrivima.


Pri gajenju kima veoma je značajno đubrenje fosfornim đubrivima, jer ona utiču na povećanje količine etarskog ulja u plodovima i na njegov kvalitet.

Kim se može sejati direktno na stalno mesto , ili razmnožavati rasadom. Bolje je da se razmnožava direktnim sejanjem semena. Setvu treba obaviti rano u proleće , još u martu.

Setva se vrši u redove na rastojanju 30-40 cm između redova. Za setvu hektara potrebno je 7-8 kg semena. Seme se seje plitko pa je potrebno izvršiti valjanje po setvi. Kim se može gajiti i tako što se usejava u neki zaštitni usev, najčešće u pivski ječam.

Nega useva sastoji se u prašenju, prihranjivanju i plevljenju..

Od bolesti kim napada plamenjača a od štetočina kimov moljac. Veće štete nanosi moljac pa suzbijanju ove štetočine treba posvetiti posebnu pažnju. Plodovi kima neravnomerno sazrevaju što dovodi do toga da ako se žetva ne obavi na vreme dolazi do osipanja plodova. Najpodesnije vreme za žetvu kima je kada plodovi počinju da dobijaju mrku boju.To je obično krajem juna.

Ako seme kima zbog nepovoljnih vremenskih uslova u toku žetve izgubi svoju prirodnu boju može se upotrebiti za dobijanje etarskog ulja. Prinos kima je različit. Ako se gaji kao čist usev može se dobiti 1000-1200 kg/ha semena a sa zaštitnim usevom 700-1000 kg/ha.


dipl.ing.Snežana Stojković-Jevtić savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo




Ulje crnog kima

Najznačajniji proizvod crnog kima je ulje, koje u sebi sadrzi stotinak aktivnih supstanci. Dobija se od zrelih semenki, hladnim ceđenjem. Ovo ulje sadrži nigellon koji širi bronhije i opušta mišiće i thymochinon koji snižava holesterol, podstiče lučenje žuči i olakšava varenje hrane. Pored toga ulje crnog kima leči bolesti pluća, bronhijalnu astmu, migrenu, sprečava opadanje kose i gojaznost. Takođe ima i antibakterijsko dejstvo.

Kada se duže vreme koristi otklanja simptome reumatizma, dijabetesa, težih upala i povišenog pritiska. Zato bi oboleli od ovakvih bolesti trebali konzumirati hranu oplemenjenu uljem ove biljke, u periodu od pola godine. Ukoliko se u tom periodu vodi i zdrav način života moguće je osloboditi se simptoma bolesti, a nekada i bolesti u celini.

Ulje crnog kima preporučuje se kao dodatak salatama i za prelivanje već gotove hrane. Moze se dodavati i pred kraj kuvanja ali ne treba ga koristiti za duga prženja da se ne bi uništile lekovite materije.

Za lečenje bolesti ulje treba uzimati po 25 kapi tri puta na dan, a zdrave osobe svega 25 kapi dnevno.




Čaj od crnog kima protiv bronhitisa i kašlja

Jednu veliku kašiku crnog kima, jednu malu kašiku kamilice i pola male kašike anisa umešati u jednu šolju tople vode. Ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti, zasladiti medom i piti nekoliko puta dnevno.